Oni Su Ostali, Sonja Atanasijević, Narodna Knjiga Alfa, 1995, pp. 127, ID: 40709132
Prvi roman Sonje Atanasijević, Oni Su Ostali, predstavlja priču o svetu koji se sužava ali uprkos tome pruža nadu pojedincu koji u običnim, malim stvarima, pronalazi nenadane pobede i način da prkosi svakodnevici. Izdat 1995, u jeku raspada Jugoslavije, sankcija koje su prouzrokovale ekonomsku krizu, hiperinflacije i drastičnog pada životnog standarda, roman ispituje psihološke posledice okruženja na pojedinca, njegove međuljudske veze i samu želju za životom. Snaga pojedinca da opstane uprkos slojevitom pritisku koji ukazuje na lakoću odustajanja dolazi do izražaja u narativu Sonje Atanasijević.
Oni Su Ostali prati život Ivana, koga narator označava kao Gospodina Zet, time menjajući konstantu imena sa promenljivom vrednošću nepoznate, koja je u procesu spoznaje i otkrića. Atanasijević zamenom imena sa matematičkom nepoznatom uspeva da ukaže na unutrašnju turbulentnost pojedinca u kome se lome kontradiktornosti sveta, i koji se iznova rađa u svakoj svojoj odluci. Insistiranje na tituliranju likova, “gospodin Zet” ili “gospođa Iks”, iskazuje vrstu poštovanja i razumevanja sveznajućeg i sveprisutnog naratora prema onima koje opisuje. Zet i Iks gospodare sobom time što se snalaze i rešavaju pitanja koja im svakodnevica postavlja i putem kojih krče put do svojih imena i smisla postojanja. Gospodin Zet, prihvatajući svoja osećanja ih istovremeno prevazilazi.
Gospodin Zet uviđa da se nalazi zarobljen u svom životu jedog dana kada biva suočen sa hirovima svoje šefice i bizarnošću hijerarhije na radnom mestu. On odlučuje da potisne svoja razmišljanja i stavove i da se u potpunosti prepusti telu kao mašini rada kojom drugi upravljaju. Uviđajući da je to stanje neodrživo, ali i neminovno, Gospodin Zet tone u depresiju koja razdavaja svet na njegove sastavne oblike. On je prema “pridevima”, kao znakovima označiteljima emocija, “neprijateljski raspoložen”, što naratora tera da imenicama i glagolima, detaljnim opisima poteza tela i organa skroji lik Gospodina Zet. Njegova depresija predstavlja borbu između mašte i jave u kojoj su obe opcije sive. Mašta je njegov način sećanja na prošlost, koju putem sna povezuje sa sadašnjicom, i u tom procesu traži istorijski kontinuitet kao objašnjenje onoga što se trenutno dešava. Depresija Gospodina Zet takođe predstavlja dezorijentisanost i neuspeh snalaženja u vremenu u kojem se nalazi. Težnja ka linearnom razvoju života je želja za komforom predvidivosti, ali upravo to je ono što rat i raspad Jugoslavije ne dozvoljava.
Izlaz iz egzistencijalnih kriza Gospodin Zet nalazi u nevinosti i iskrenosti dece, koja njihovom sposobnošću da lagodno žive u svojim svetovima ukazuju na bolje sutra. Marko, ili Malko, ga svojim neprestanim govorom budi iz stupora, dok mu sopstveno dete u igri sa Gospođom Iks vraća nadu i osećaj ljubavi. Putem njih on povraća svoju ljudskost, uprkos njegovom okruženju. Oni koji su ostali su upravo oni koji su uspeli da pretrpe krize pomoću vesnika u kojima su videli drugačiju budućnost za sebe i oni koji su ponovo sagradili svoje živote iz šrapnela svoje nekadašnje stvarnosti.
Oni Su Ostali je roman koji opisuje duh vremena koji je svojom surovošću rasturio mnoge svetove. Sonja Anastasijević svojim preciznim, slojevitim rečenicama uspešno približava tu stvarnost čitaocu, koji istovremeno saoseća i pati sa likovima koji se naizgled nalaze u bezizlaznim situacijama, kao pauci koji su zarobljeni u sopstvenim mrežama, ali koji uprkos tome, pronalaze svoj izlaz.
